Version en castellano

Hrvatska verzija

Vieja pared
del arrabal,
tu sombra fue
mi compañera.
De mi niñez
sin esplendor
la amiga fue
tu madreselva.

Cuando temblando
mi amor primero,
con su esperanza
besa mi alma,
yo junto a vos,
pura y feliz,
cantaba asi
mi primera confesion.

Madreselvas en flor
que me vieron nacer
y en la vieja pared
sorprendieron mi amor.
Tu humilde caricia
es como el cariño
primero y querido
que siento por el.

Madreselvas en flor
que trepandose van,
es tu brazo tenaz
y dulzon como aquel.
Si todos los años
tus flores renacen
hace que no muera
mi primer amor.
Pasaron los años
y mis desengaños
yo vengo a contarte
mi vieja pared...

Asi aprendi
que hay que fingir
para vivir
decentemente,
que amor y fe
mentiras son
y del dolor
se rie la gente...
Hoy que la vida
me ha castigado
y me ha enseñado
su credo amargo,
vieja pared,
con emocion
me acerco a vos
y te digo como ayer.

Madreselvas en flor
que me vieron nacer
y en la vieja pared
sorprendieron mi amor.
Tu humilde caricia
es como el cariño
primero y sentido
que nunca olvide.
Madreselvas en flor
que trepandose van,
es tu abrazo tenaz
y dulzon como aquel.
Si todos los años
tus flores renacen,
por que ya no vuelve
mi primer amor..?

Zidine stare
predgrađa tog,
sjena je vaša
bila mi drug.
Od djetinjstva mog
˝madreselve˝ što vas obrastaju,
bile su meni
prijatelji vjerni.

Kada je drhteći
moja prva ljubav
puna nade
ljubila mi dušu,
pokraj vas,
sama i sretna,
pjevala sam ovdje
ispovijedajući vam se prvi put.

Rascvjetale ˝madreselve˝
što vidješe kako sam se rodila
i stare zidine te
uz koje sam se prvi put zaljubila.
Vaše milovanje čedno
poput ljubavi je,
prve i najdraže,
što za njega osjećam je.

Rascvjetale ˝madreselve˝
što penjete se uz zidove,
vaš je zagrljaj čvrst i sladak
kao što je i njegov bio.
Ako svake godine
cvjetovi vaši iznova cvatu,
ne dopustite da umre
moja ljubav prva.
Prođoše godine
u iskustvima gorkim, u zabludama
i ja se vraćam da o tom pričam s vama
moje stare zidine...

Naučih tako
da možemo glumiti
da živimo
sretno i zadovoljno,
da ljubav i vjera
samo su laži
i da ljudi se smiju
i kad pate...
Danas, kad me život
kaznio
i gorku istinu me
naučio,
zidine stare,
s uzbuđenjem
prilazim vam
i kao nekad vam pričam.

Rascvjetale ˝madreselve˝
što vidješe kako sam se rodila
i na zidinama starim
što iznenadiše ljubav moju.
Vaše milovanje čedno
poput ljubavi je,
prve i ganutljive,
koju zaboraviti nikad neću.
Rascvjetale ˝madreselve˝
što se penjete uz zidove,
vaš je zagrljaj čvrst i sladak
kao što je i njegov bio.
Ako svake godine
cvjetovi vaši iznova cvatu,
zašto moja prva ljubav
nikad više nije procvjetala..?