LA CUMPARSITA
Ova tango skladba, napisana 1916. godine,
nije samo tango broj jedan na svijetu, već je i, uz "Yesterday" od
The Beatlesa, najreinterpretiranija skladba na svijetu (procjenjuje se da ima
više stotina pa i nekoliko tisuća različitih interpretacija). Autor te, isprva
koračnice za studentsku karnevalsku povorku, bio je tada nepoznati 17-godišnji
Gerardo Hernán Matos Rodriguez, mladi student arhitekture. Prvi ju je izvodio
orkestar Roberta Firpa, koji ju je iz koračnice promijenio u tango, u kavani
"La Giralda" u Montevideu, glavnom gradu Urugvaja. Nove su riječi
1924. godine napisali Pascual Contursi i Enrique Pedro Maroni, a snimio ju je,
nitko drugi nego, uz gitarsku pratnju, Carlos Gardel. Ova je verzija poznata i
pod imenom "Si supieras".
Naziv "La Cumparsita" dolazi od talijanske riječi
"comparsa", što označava studentsku i karnevalsku povorku. U prvotnoj
verziji "La Cumparsite" za koju je tekst napisao Gerardo Hernán Matos
Rodriguez govori se o jadniku oko kojeg "korača povorka ništavila", a
on se prisjeća dana bez osamljenosti. U drugoj verziji, za koju su tekst
napisali Enrique Maroni i Pascual Contursi, radi se o klasičnoj ljubavnoj
jadikovki ostavljenog muškarca, koji nikako ne može prežaliti draganu koja ga
je ostavila.
Kako Contursi i Maroni nisu imali dopuštenje
autora za promjenu teksta i imena pjesme, on ih je tužio na sudu, a parnica je
okončana tek 1948. godine. U međuvremenu je i sam autor, 1926. godine, napisao
novu liriku za ovu pjesmu. Ovu je verziju 1930. godine snimio tenor Tito
Schipa, a 1945. godine Ángel Vargas sa orkestrom Ángela D'Agostina.
Ova najizvođenija i najpoznatija tango pjesma
na svijetu, koja je postala ikona ovog žanra, za istraživača tanga Juana
Carlosa Legida u njegovoj knjizi "La orilla oriental del tango"
opisana je kao "istinski fenomen, za koji ne trebamo mnoštvo riječi da bi
ga opisali, zbog toga jer izvire iz plačućih srca koja su dotaknuta
jednostavnim i čistim tkivom njene melodije."
LA CUMPARSITA,
riječi Gerardo Hernán Matos Rodriguez (1. od 5 kitica)
La Cumparsa
de miserias
sin fin
desfila,
en torno de
aquel ser enfermo,
que pronto ha
de morir
de pena.
Por eso es que
en su lecho
solloza
acongojado,
recordando el
pasado
que lo hace
padecer.
|
Maškarada
beskonačni sajam
ništavila
u mimohodu,
oko tog
bolesnika,
koji bi svakog
časa mogao umrijeti
od tuge.
U krevetu svom
ležeći
on žalosno jeca,
prošlosti se
sjećajući
od koje ne može
pobjeći.
(prepjevao Nedeljko Šabarić)
|
LA CUMPARSITA
(SI SUPIERAS), riječi Enrique Maroni i Pascual Contursi
Si supieras,
que aún dentro de mi alma,
conservo aquel carińo
que tuve para ti…
Quién sabe si supieras
que nunca te he olvidado
volviendo a tu pasado
te acordarás de mi…
Los amigos ya no vienen
ni siquiera a visitarme,
nadie quierre consolarme
en mi aflicción…
Desde el día que te fuiste
siento angustias en mi pecho,
decí, percanta, qué has hecho
de mi pobre corazón?
Sin embargo,
yo siempre te recuerdo
con el carińo santo
que tuve para ti.
Y estás en todas partes,
pedazo de mi vida,
y aquellos ojos que fueron mi alegría
los busco por todas partes
y no los puedo hallar.
Al cotorro abandonado
ya ni el sol de la mańana
asoma por la ventana
como cuando estabas vos,
y aquel perrito compańero,
que por tu ausencia no comía,
al verme solo el otro día
también me dejó…
|
Kad bi znala,
da još u svojoj duši
čuvam svu ljubav
koju sam ti dao…
Tko zna, kad bi znala
da nikad te zaboravio nisam
možda bi na mene sad
mislila i ti…
Prijatelji mi više ne dolaze,
ne posjećuju me,
nitko me tješiti ne želi
u tuzi toj…
Od dana kad si otišla
osjećam u grudima samo jad,
reci, prokletnice, što učinila si
mome jadnom srcu tad?
Ipak,
još uvijek te se sjećam
s ljubavlju svetom
što samo tebi sam je dao.
Ti si mi ispod kože,
u svakom kutku mene,
no oči, koje su ti se uvijek radovale
sad uzalud te traže.
U moju napuštenu sobu
ni jutarnje sunce
ne proviruje kroz prozor
otkad ne otvaraš ga ti,
od kada te nema
do ničega mi nije,
samoća me izjeda
svi su dani isti.
(prepjevao Nedeljko Šabarić)
|